Ми имамо Петљу




"Петља" је школски лист који постоји већ 21 годину и пред читаоцима појављује се једном годишње, поводом Дана школе и Дана Светог Саве. Називом би требало да повезује и симболизује сва подручја рада у којима наша школа ради. Заједнички га уређују ученици и наставници и својим садржајем својеврстан је одраз рада у школи током претходне године.

    Ако желите да читате "Петљу", на располагању су вам бројеви објављени:

  • 2017. године   (pdf)
  • 2016. године   (pdf) (Tрећa наградa на конкурсу Друштва за српски језик и књижевност Србије за најбоље основношколске и средњошколске часописе)
  • 2015. године   (pdf)
  • 2014. године   (flipbook)    (pdf)
  • 2013. године   (pdf)




Литерарни конкурс из Фонда "Зоран Теодосић“


Фонд „Зоран Теодосић“ основала је 1996. године породица прерано преминулог Зорана Теодосића, професора филозофије који је радио у нашој школи. Од тада, сваке године 26. марта, на Зоранов рођендан, организујемо наградни конкурс за најбоље литерарне радове ученика средњих школа Ужица. Тако чувамо успомену на једног дивног човека и пријатеља, омиљеног и међу колегама и међу ученицима, али исто тако, подстичемо ученике на креативно размишљање и неговање лепе речи.

Одзив ученика ужичких средњих школа на овај конкурс увек је изузетан и као резултат имамо велики број веома квалитетних литерарних радова на инспиративне теме. Зато са поносом истичемо да је овај наш конкурс један од најпрестижнијих литерарних конкура за ученике у Србији. Награђене радове из претходних година можете да прочитате у "Петљи" на нашем сајту.

Литерарни конкурс из Фонда "Зоран Теодосић“ у школској 2015/2016. години


Наградни конкурс из фонда “Зоран Теодосић“ одржан је 25. марта 2016. године у просторијама наше школе, у 12.00 часова. На конкурсу је учествовало 109 ученика из свих седам ужичких средњих школа.
Ученици су писали литерарне саставе на задате теме, које су се извлачиле непосредно пре почетка рада. Радови су били шифровани, а комисија у саставу: Марија Дамљановић Петровић, Слађана Јањић и Биљана Ваљаревић, професори српског језика и књижевности, је прегледала радове и донела одлуку о најбољим радовима.
Мишљење стручне комисије о овогодишњем конкурсу:

„Општи утисак комисије је да се у радовима огледа дубоки доживљај времена у коме живимо, изражени песимизам и настојање да се унутар себе пронађе смисао. Сматрамо да уколико одрасле интересује да чују како млади овог града размишљају и на који начин виде и осећају туробну стварност, овај литерарни конкурс је најбоља прилика за то. Оно што смо узимали у обзир током вредновања радова је: стилска уобличеност, техника писања, креативност и порука коју рад носи. Захваљујемо ученицима који су учествовали и њиховим професорима који су их упутили на овај конкурс. Веома велики број учесника је још једном потврдио да је ово један од најпрестижнијих литерарних конкурса у нашем граду, а и шире.“

Свечана додела награда учесницима конкурса уприличена је 14. априла 2016. године, у холу наше школе, у 19.00 часова.

Најбољи рад у категорији ученика Техничке школе „Радоје Љубичић“ написала је ученица Јована Грујичић и освојила новчану награду од 2000 динара.
Прво место и новчану награду од 5000 динара освојила је Катарина Николић, ученица Ужичке гимназије.
Друго место и новчану награду од 3000 динара освојила је Милица Весовић, ученица Медицинске школе.
Треће место и новчану награду од 2000 динара освојила је Сара Веланац, ученица Ужичке гимназије.

Комисија је одлучила да похвали неколико радова. Ученици чији су радови похвањени су:Јована Ћирковић (Ужичка гимназија), Јана Бошковић (Уметничка школа), Марија Ненадић (Ужичка гимназија), Исидора Ђерић (Ужичка гимназија), Никола Вујић (Техничка школа), Сандра Тешовић (Ужичка гимназија), Јована Новаковић (Техничка школа), Драгана Андрић (Медицинска школа), Јована Ђокановић (Техничка школа) и Александра Тодоровић (Ужичка гимназија).

Честитамо свим ученицима!

Професор Станислав Тодоровић, дугогодишњи професор српског језика и књижевности у нашој школи, сада у пензији, који је један од оснивача овог конкурса и који је заслужан што се он неговао и опстајао оволико дуго, доделио је награде ученицима и рекао неколико речи о самом конкурсу. Хвала, професоре!



Свечана додела награда је уприличена програмом у коме су учествовали чланови Новинарске секције и Неда Ирић као водитељ програма, чланови Драмске секције који су представили књигу Неозбиљно/преозбиљно, Јане Шевкушић, аутор књиге Јана Шевкушић, и ученица наше школе Душица Ћосић, која је остварила пласман на Општинско такмичење у рецитовању.

Захваљујемо свим учесницима конкурса, учесницима у програму, као и свим професорима и ученицима који су присуствовали свечаној додели награда!





Литерарни конкурс из Фонда "Зоран Теодосић“ у школској 2014/2015. години


Дана 30.4.2015. у холу наше школе организована је додела награда ученицима који су ове године били најуспешнији на литерарном конкурсу из Фонда „Зоран Теодосић“. Ученици су овог 26. марта писали састав на једну од следеће четири понуђене теме:
1. Дриблинг
2. Медвед
3. Оаза мира
4. Ја се ноћас бојим себе и ја стрепим сам од своје сени

Награђени ученици:

1. награда ( 5000 динара): Јана Кујунџић из Ужичке гимназије
2. награда ( 3000 динара): Јована Церовац из Ужичке гимназије
3. награда ( 2000 динара): Бојана Павловић из Уметничке школе
1. награда у категорији ученика Техничке коле „Радоје Љубичић“ (2000 динара): Јована Грујичић

Награђени радови биће у целости објављени у нашем школском листу Петља.

Јана Кујунџић: Ја се ноћас бојим себе и ја стрепим сам од своје сени

Синоћ сам мислио да сам тринаести апостол. Надљудска убеђеност у неопипљиве ствари. Нешто ђавоље у свему томе. Супротно и бетонско. Безбојно. Одсуство смрти као неминовног и смрт као рађање. Безгрешан и поносан на празан лист опроштајнице греха. На празну шкрињу са шкрипавим фиокама и окрњеним ручкама. На празну главу и искуство одојчета. Поносан на своју глупост и празнину...
Јована Церовац: Оаза мира

Седиш у ћошку склупчан. Направио си грешку. Кајеш се. Са твојих руку и бутина капље боја коју је прославио Тицијан. Кап по кап и створена је нова шара на сивом поду. „Зашто си то урадио? Зашто си оштетио тај костим који ти је дат у овој представи за ту улогу?“, питам те док ти ћутиш. „Нећеш ни разлог да ми кажеш? Не мораш! Казаћу ја теби нешто: Немој то да радиш! Никад више! Јеси ли ме разумео? Никад!“
Бојана Павловић: Дриблинг

Прво што сам јутрос видео била је флека на плафону. Подсећала је на слона, индијског, чини ми се, са малим трапезастим ушима. Одувек сам желео да одем у Индију, па не знам откуд се баш он појавио тачно изнад моје главе. Дуго ми је требало да устанем из кревета. Прво сам избацио једну ногу, па другу... Затим сам сео на ивицу кревета загледан у празан зид наспрам мене, све док се аларм није огласио по други пут, јављајући ми да касним на посао...


Јована Грујичић: Ја се ноћас бојим себе и ја стрепим сам од своје сени

Ево, опет сам ухватила себе. Седим и гледам. На оном дрвету свега се још онај један мали лист бори. Пожутео и слаб, последњим делићима својих жилица, свог малог бића, чврсто се држи за једну сасвим голу, чврсту грану. Боже, понекад заиста умем да се замислим, одлазим превише далеко. Ево је и јесен... Дошло је то време, време тишине. Време повлачења, опуштања, замирања свега што чини спољни свет пуним живота...



Стручно веће наставника
српског језика и књижевности