Такмичења ученика у школској 2014/2015. години



Републичко такмичење текстилних и кожарских школа



И ове године учествовали смо на 21.Републичком такмичењу текстилних и кожарских школа у периоду од 7. до 9. маја. Домаћин је била Школа за текстил и дизајн у Лесковцу. Ученица одељења IVТ1 - Моделар одеће, Јелена Јевтић, остварила је 2. место у дисциплини Практична израда одевног предмета,а њен ментор је наставница Слађана Николић.






Републичко такмичење саобраћајних школа



Наши саобраћајци су нас обрадовали и ове године својим учешћем на Републичком такмичењу у Сомбору, од 24. до 26. априла 2015. године. Постигли су запажен успех:
1. место у појединачној конкуренцији у категорији Возач моторног возила Ц категорије - Немања Ђурић,
1. место у конкуренцији такмичарских парова у категорији Возач моторног возила Ц категорије - Немања Ђурић и Лука Плескоњић,
3. место у појединачној конкуренцији у категорији Возач моторног возила Б категорије - Марко Симић,
3. место у конкуренцији такмичарских парова у категорији Возач моторног возила Б категорије - Марко Симић и Никола Зарић.

Браво, момци!







ТАКМИЧЕЊЕ У БИАТЛОНУ



На Балкан Купу у Сјеници, у оквиру којег је одржано и Првенство Србије, наш биатлонац,Ђорђе Губић из IVГ1 освојио је укупно четири златне медаље. На обе трке кадета на 7.5 км освојио је прво место, а с обзиром да су се признања делила засебно за оба такмичења, Ђорђе је дошао до двоструког злата на Балкан Купу, као и до два најсјајнија одличја у Првенству Србије. На овом такмичењу, чији је домаћин био Ски центар „Жари“, учествовали су биатлонци из Србије, Босне и Херцеговине и Македоније, у мушкој и женској конкуренцији.

Извор: Zlatibor press







ТАКМИЧЕЊЕ У БЕСЕДНИШТВУ



Верица Радојчић, ученица из одељења IIсц2, освојила је друго место на такмичењу у беседништву под називом „Беседе у Зоранову част“. Такмичење је одржано 21. фебруара 2015. године у нашем граду, а надметало се укупно десет учесника. Тема овогодишњег такмичења био је један од цитата Зорана Ђинђића: „Живот је оно што од њега направимо. И Србија је оно што од ње направимо.“ Својом ведром поруком, искреношћу и природним наступом, Верица је успела да освоји и публику и жири и оствари овај значајан успех.

Погледајте наступе свих учесника.


„Живот је оно што од њега направимо. И Србија је оно што од ње направимо.“



Борба са непријатељем. Борба са болешћу. Борба за живот. Има истине у речима да вас оно што вас не убије ојача. Према томе, у Србији живе јаки људи. Само, знају ли то они који имају среће да живе лако, без проблема, они којима живот није стална борба, стрепња? А живот је саткан од успона и падова...

Може ли беседа да буде прича о једном животу? О животу девојчице која је остала без родитеља и памти их само као сене које измичу у сну, кад јој се учини да им је најближе? Њих је изгубила, а нове је нашла у васпитачима и наставницима. Породица није онда, пре девет година, пошла са њом, али је стекла нову, у граду који јој је био стран.

Ужице је заменило Београд, један дом други. О Београду више није размишљала, а некадашњи дом се трудила да заборави. Покушавала је, целим бићем се трудила да се што пре спријатељи са градом који је тек постао њен. Као да је журила да заувек прекине везе са својих првих десет година живота.

А није било лако. Јер, тамо су негде, можда у Београду или у неком другом граду, живела њена браћа и сестра. И отац. И мајка. Али, нико од њих више није био заједно.

Да би наставила са животом далеко од свега што зна, морала је да заборави. Да научи да слуша. И да говори. Да научи да воли и опрости. Да настави да се бори, као и претходних десет година. Све је било на њој.

Данас могу да кажем: то сам ја. Ја сам неко. Идем у специјално одељење и не стидим се тога, већ то видим као предност и могућност да добијем више пажње и посвећености својих наставника. Мој живот је и даље борба за опстанак, борба за место у друштву, борба за бољу будућност. Можда ћу заборавити прошлост, али будућност је моја и нећу лако одустати. Свесна сам да је живот само оно што сама од њега направим. И, зато не тражим ништа. Трудим се да сваког дана научим нешто, јер ћу само тако обезбедити бољи живот.

Када би свако почео да размишља о томе да постане бољи, и Србија би била добра земља за све. Сигурна сам да постоји начин да својим примером поправимо оно што нам се не допада. Када бисмо сви радили колико је потребно, када бисмо почели да верујемо једни другима, да се подржавамо и разумемо, када бисмо помислили на потребе других... Када би свако био добар пример...

Не вреди превише очекивати. Ја не тражим да неко брине о мени. Не желим то. Желим само да имам прилику да сама живим свој живот. Желим да завршим школу и да се запослим. Да радим оно што волим. Да надокнадим оно што сам, можда, пропустила. Хоћу само прилику да се моји снови остваре у земљи коју волим.

Срећу чине мале ствари. Она нам није дата, него је ми стварамо. Срећан је онај ко зна да нађе праву меру и ко не жели више него што може постићи.

Зато, понављам-трудите се да истрајете на путу свог успеха, верујте у себе, и ова земља ће бити добро место за вас.

Верица Радојчић









Верица Радојчић, ученица из IIсц2 одељења, наступила је у ревијалном делу финалног такмичења младих у беседништву под називом "Беседе у Зоранову част". Такмичење је одржано 12.3.2015. године у Југословенском драмском позоришту у Београду.
Својим наступом, искреношћу и поруком беседе, Верица је обезбедила пажњу и наклоност публике, која је неколико пута великим аплаузом прекидала нашу беседницу. Оваква реакција присутних потврдила је закључак Бранислава Трифуновића, водитеља програма, да је Верица по свему посебна учесница у овом такмичењу.
Након такмичарског дела програма, Верица је имала прилику да се дружи са организаторима и нашим великим глумцима. Осим вредне награде, она је, захваљујући овом такмичењу, стекла једно непроцењиво искуство и вољу да се, како нам је сама рекла, и даље бори за своје снове.











Ранија такмичења:
2015/2016, 2014/2015, 2013/2014, 2012/2013